Jezičke nedomice

U izradi dela „Jezičke nedoumice“ korišćen je „Rečnik jezičkih nedoumica“ Ivana Klajna u izdanju „Čigoja štampe“ 2010. godine.
šema

uobičajenije je da se ova reč koristi umesto reči „shema“.

ški

ovaj nastavak se javlja umesto nastavka „-ski“, ako se osnova reči završava na slova „š“, „ž“, „h“, „g“ ili na „k“ kome prethodi još jedan suglasnik; npr. Prag – praški,... ; ako završnom slovu „k“ prethodi vokal, nastavak će biti „-čki“; npr. Astek – astečki,...

špekulacija

oblik ove reči sa početnim slovom „š“ uobičajeniji u značenju trgovine u cilju sticanja velike dobiti, dok oblik ove reči sa početnim slovom „s“ označava nagađanje, razmatranje, teoretisanje.

štaviše

ova reč ima isto značenje kao i reči „čak“, „pored svega“,...

aero-

piše se sastavljeno i bez crtice; npr. aeroklub, aerozagađenje,...

agro-

piše se sastavljeno i bez crtice; nrp. agrokombinat, agrotehnika,...

akt

u značenju „spis“; u množini se piše „akti“.

alternativa

ova reč treba da se upotrebljava samo kad su posredi dve mogućnosti; u suprotnom bolje je da se upotrebljava druga reč, poput reči „mogućnost“, „rešenje“, „izlaz“,...

angažman

u prenosnom značenju, kao npr. politički angažman, društveni angažman, angažman prevodioca, bolje je da se upotrebljava reč kao što je „angažovanost“ ili „angažovanje“.

anglizam i anglicizam

predstavljaju reč engleskog porekla.

anketni odbor

predstavlja bukvalan prevod francuskog izraza commission d’enquête; u srpskom jeziku ovaj pojam se naziva „istražni odbor“.

anti-

piše se sastavljeno i bez crtice; npr. antitalenat, antiratne,... ; ovo je slučaj, osim kada se ova reč piše ispred imena; npr. Anti-Diring, Anti-Milošević,...

aoc

je pogrešno napisano; kao sufiks kod imenica muškog roda, potrebno je stavljati nastavak „-lac“; npr. gledalac, čitalac, tražilac, poznavalac,...

apostrof (’)

stavlja se umesto jednog ili više izostavljenih slova; npr. ’ajde, je l’, da l’, ’oću.

aspekt

bolje je da se upotrebljava sa predlogom „iz“, kao npr. iz aspekta (nečega), nego sa predlogom „sa“, npr. sa aspekta.

auto-

piše se sastavljeno i bez crtice kada ima značenje „sam sebi“; npr. autobiografija, autoportret,...

čak štaviše

predstavlja pleonazam; treba reći ili „čak“ ili „štaviše“.

ženska imena

koja se završavaju na suglasnik mogu ostati nepromenjena ili mogu da se menjaju kao da se završavaju na samoglasnik „a“; međutim, kod mnogih imena kao što su Ines, Ingrid, Nives, Šeron i sl. najbolje je izbeći promenu po padežima.

ženska prezimena

nekada je postojala razlika između oblika prezimena za koja se koristio sufiks –ka (udata osoba) i oblika za koja se koristio sufiks -eva ili –ova (neudata osoba); danas je ostao samo drugi oblik; npr. Tačerova, Merkelova, Perićeva,...

ženski oblici

tamo gde postoje ženski oblici za nazive zanimanja i položaja, nema razloga da se upotrebljava imenica muškog roda; naročito treba obratiti pažnju da ne doće do nesklada između imenice i glagola; npr. pogrešno je „Ministar je izjavila... “

će

predstavlja enklitiku i zato ne sme da dođe na početak akcenatske celine; pogrešno je reći „Ovaj projekat će samo postići cij...“, a ispravno je  reći „Ovaj projekat samo će postići cilj...“

baš upravo

predstavlja pleonazam; treba reći ili „baš“ ili „upravo“.

BBC

ovu skraćenicu je potrebno pisati na latinici i menjati po padežima; npr. BBC-ja, BBC-ju,... ili pisati kao što se i izgovara „Bi-Bi-Si“ i shodno tome menjati po padežima; ovo pravilo, takođe, važi i za ostale skraćenice televizijskih mreža; npr. CNN (Si-En-En), NBC (En-Bi-Si),...

bez da

nije prihvatljivo u srpskom književnom jeziku.

bez-

ovde se slovo „z“ uvek prilagođava sledećem suglasniku ili se stapa sa njim; npr. bezličan, beskamatni, bescarinski, bespotrebni, beščašće, besadržajan, beživotan, bešuman,...

bezbednostan

se menja po rodu kao „bezbednosna“, „bezbednosno“; nije ispravno „bezbedonosna“.

bih

ovaj izraz se koristi za prvo lice jednine; ne sme da se zameni sa izrazom „bi“ koje se koristi za drugo lice jednine, treće lice jednine i treće lice množine.

bio-

piše se sastavljeno i bez crtice; npr. biootpad, biohemija, ... ; pravopis, takođe, dopušta i pisanje sa crticom ukoliko se koriste dva prefiksa, radi boljeg razdvajanja istih; npr. bio-bibliografija.

bismo

ovaj izraz se koristi za prvo lice množine; pogrešno je reći „Mi bi uradili...“

blizak

komparacija ovog prideva je sledeća: „blizak“, „bliži“ i „najbliži“.

boje

složeni pridevi koji označavaju boje se pišu sastavljeno samo, ako označavaju prelaznu nijansu (homogen sastav); npr. plavozelen, sivomaslinast,... ; sa crticom se piše, ako su boje odvojene (heterogen sastav); npr. plavo-zelen, crveno-žuti, crno-beli,...

brend

predstavlja pomodni anglicizam koji se javlja umesto našeg izraza „marka“.

brojevi

višečlani brojevi (osnovni i redni) pišu se razdvojeno, npr. sto četrdeset devet, hiljadu šest stotina sedamdeset peti, ali sastavljeno složenice dvesta, trista i dvestoti, tristoti... ; s crticom se pišu spojevi od dve reči koji označavaju približnu vrednost: pet-šest, troje-četvoro.

brojka

znači cifra, tj. označava neki od prirodnih brojeva (0 do 9) koji se koriste u pisanju brojeva; ne treba je upotrebljavati umesto reči „broj“, jer nemaju isto značenje; dativ jednine ove imenice glasi „brojci“, a genitiv množine „brojki“.

bruto

piše se razvojeno i bez crtice; npr. bruto težina, bruto dohodak,...

buduće vreme

piše se sastavljeno kod glagola koji se u infinitivu završavaju na „-ti“; npr. raditi: radiću, učiti: učiću; piše se odvojeno kod glagola koji se u infinitivu završavaju na „-ći“; npr. moći: moći ću, reći: reći ću,...

celo vreme

bolje je da se upotrebljava izraz „sve vreme“.

centar

predstavlja izraz koji se često zloupotrebljava u nazivima ustanova; npr. umesto „škola“ koristi se reč „obrazovni centar“, umesto „bolnica“ koristi se reč „kliničko-obrazovni centar“; uvek je bolje upotrebiti pravi naziv određene ustanove; npr. umesto „naseljeni centar“, dovoljno je reći „naselje“.

cifra

ona predstavlja samo pojedinačni znak za pisanje brojeva (prirodni brojevi od 0 do 9); npr. pogrešno je reći „astronomska cifra“, a ispravno je reći „broj“, odnosno „iznos“, „svota“,... ; svoj sinonim ima u reči „brojka“ koju ne treba mešati sa značenjem reči „broj“; manje brojeve, naročito one manje od broja deset, nije poželjno pisati cifrom, poput „Pročitao sam 7 knjiga“, već je iste poželjno pisati slovima; takođe, nije uobičajeno da se rečenice počinju cifrom; npr. nije uobičajeno napisati „1988. godine je rođen... “ ili „28 ljudi je povređeno... “, bolje je napisati „Godine 1988. rođen je... “ i „Dvadeset osam ljudi je povređeno... “; ne treba mešati cifre i slova u istom broju; npr. pogrešno je napisati „200 miliona“, a ispravno je napisati ili „200.000.000“ ili „dvesta miliona“.

crkve

prva reč zvaničnih naziva verskih organizacija se piše velikim slovom; npr. Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajednica u Srbiji,... ; nezvanični nazivi se pišu malim slovom; npr. protestantska crkva; nazivi verskih objekata se pišu malim slovom; ako je ime sadržano u nazivu takvog objekta isto se piše velikim početnim slovom; npr. katedrala u Milanu, rimokatolička crkva Ime Marijino u Novom Sadu, crkva Svetog Marka,...

crta (–)

ovaj znak se koristi kao znak interpunkcije i odvaja se razmacima; npr. „Desila se neočekivana stvar – Pera je otišao u policiju.“; takođe, koristi se i kao pravopisni znak sa značenjem „do“ i tada se piše bez razmaka;  npr. Ivo Andrić (1892–1975); označava i vezu između dva i više imena; npr. razgovori na vezi „Vašington – Teheran – Istambul“.

crtica (-)

za razliku od crte, ona je samo od pravopisni znak i upotrebljava se u polusloženicama ili za razgraničavanje delova reči, a piše se uvek bez razmaka; koristi se u sledećim slučajevima: u složenim pridevima, poput „rusko-engleski“, u dvostrukim prezimenima, poput „Ljiljana Molnar-Talajić“, posle cifre u složenicama, poput „50-godišnjica“ i ispred nastavka u promeni slovnih skraćenica, poput „članice UN-a“; crtica se piše i kod dve reči iste vrste koje se uzajamno određuju; npr. kako-tako, marksizam-lenjinizam; kod složenih pojmova gde prva reč određuje drugu, crtica se ne piše; npr. čovek žaba, slikar amater,...

d

stavljen ispred bezvučnih suglasnika prelazi u t; npr. otkad, otpadak, prethodni; ne menja se kada se nađe ispred reči koje počinju na „s“ i na „š“; npr. podsistem, podšišati,...

da i što

razlika između ova dva veznika je što veznik „da“ uvodi radnju o kojoj se tek govori, za kojom se teži ili koja bi se mogla dogoditi, a veznik „što“ označava onu radnju koja se uzima kao gotova činjenica; npr. U želji da održimo radionicu... i Radujemo se što je sve u redu.

dabl ju

predstavlja naziv za latinično slovo „w“ u engleskom jeziku; nije ga dobro nazivati „duplo ve“, jer onda nije moguće razlikovati to slovo od udvojenog slova „v“; u nemačkom jeziku ovo slovo se čita kao „ve“; npr. BMW (Be-Em-Ve).

dan

kada se genitiv množine („dana“) dodaje imenicama kao što su „nedelja“, „mesec“, „godina“, pridev treba da se slaže sa prvom upotrebljenom imenicom; npr. „poslednju nedelju dana“, a ne „poslednjih nedelju dana“, „svaki mesec dana“, a ne „svakih mesec dana“.

danas ujutru

ovo je nepotreban izraz; dovoljno je reći „jutros“.

datumi

kada se pišu ciframa sva tri broja (dan, mesec, godina) mogu se označiti arapskim ciframa sa tačkom, ili se samo mesec može označiti rimskim brojem bez tačke; npr. 12. 3. 2014. Ili 12. III 2014.; takođe, nije neophodno na kraju oznake za godinu dodavati i reč „godina“ ili skraćenicu „god.“; pisanje nule ispred jednocifrenog broja nije preporučljivo.

delinkvent

ovo je ispravan izraz: pogrešno je kada se upotrebljava „delikvent“ ili „delikvencija“.

diskusija

se pogrešno upotrebljava, ukoliko je reč o samo jednoj osobi; npr. pogrešno je reći „Diskusija tog gospodina... “; treba koristiti izraze kao što su „izlaganje“, „istupanje“, „izjava“,...

do tada i dotad(a)

oba izraza su ispravna.

dolepotpisani

se koristi, ukoliko želi da se naglasi prilog; ukoliko nema potrebe za tim, dovoljno je reći samo „potpisani“.

donedavna

piše se sastavljeno.

dr.

skraćenica je od reči „drugi“; kao skraćenica od reči „doktor“ piše se bez tačke, ali ukoliko se ova skraćenica nalazi na početku rečenice onda se slovo „d“ piše velikim slovom.

društvenopolitički ili društveno-politički

jedan od ovih izraza se koristi u zavisnosti od toga koliko želimo da naglasimo posebnost dela složenice.

dvostruka imena

u francuskom jeziku se ova imena pišu sa crticom, te istu treba zadržati i prilikom prevoda; npr. Jean-Paul: Žan-Pol, Jean-Jacques: Žan-Žak,...

dvostruka prezimena i prezimena sa nadimkom

ovakva prezimena, po pravilu, pišu se bez crtice; npr. Petar Petrović Njegoš, Stjepan Mitrov Ljubiša, Ljubinka Trgovčević Mitrović; kod ovakvih muških i ženskih prezimena crtica se piše samo, ukoliko je prvi deo nepromenljiv; npr. Mihajlo Polit-Desaničić, Ljiljana Molnar-Talajić; strana prezimena se pišu shodno izvornom obliku; npr. Anri Tuluz-Lotrek.

dvostruki standardi ili dupli standardi

ovi pojmovi predstavljaju bukvalan prevod engleskog izraza „double standards“; potrebno je koristiti reči kao što su „dvojaki“, „nejednaki“,...

e (završetak imena i francusko)

kada je reč skraćenim oblicima imena, kao što su „Mile“ ili „Rade“, priznaje se samo sledeća promena „Mila, Milu, Milov,...“ ; danas može i da se dopustiti promena „Mileta, Miletu, Miletov,...“; kada je reč o imenima, kao što su „Đorđe“ i „Pavle“ u padežima glase samo „Đorđa, Đorđu,...“ ili „Pavla, Pavlu,...“.

eko-

piše se sastavljeno i sa crticom; npr. eko-pokret, eko-protest,...

ekolog

ispravan je naziv i za stručnjaka u oblasti ekologije i za priadnika ekološkog pokreta; pogrešno je i suvišno upotrebljavati anglicizam „ekologist“.

ekonomista

skraćenica ovog izraza je ek.

eks

označava „bivšeg“, „bivšu“ ili „bivše“; piše se sastavljeno i bez crtice; eksšampion, eksdirektor, ekskoordinator,... ; ukoliko se nalazi ispred vlastitog imena piše se sa crticom; npr. eks-Čehoslovačka, eks-Jugoslavija; ispred višečlanog izraza najbolje je da se piše odvojeno; npr. eks Sovjetski Savez, eks Austro-Ugarska,...

ekselencija ili ekscelencija

oba izraza su ispravna.

ekstra

piše se sastavljeno i bez crtice; npr. ekstraprofit, ekstrakamata; međutim, može i da se piše odvojeno, ukoliko se shvati kao nepromenljivi pridev; npr. roba ekstra kvaliteta,...

el

ovaj predmetak, kao i drugi koji se koriste u arapskom jeziku, poput „es“, „el“, „ibn“, pišu se malim slovom; npr. Anvar el Sadat, Dar es Salam, Muhamed ibn Rašid,...

elektro-

piše se sastavljeno i bez crtice; npr. elektrodistribucija, elektroprivreda,...

eskalacija

označava postepeno pojačavanje; ne može biti sinonim za eskalaciju ili napad.

etno-

piše se sastavljeno i bez crtice; npr. etnopark, etnografija,...

evro

kako se u srpskom jeziku, kontinent naziva „Evropa“, tako se i novčana jedinica koja se koristi u većini država-članica Evropske unije naziva „evro“, a ne „euro“; u množini ova imenica glasi „evri“.

evro-

piše se sastavljeno i bez crtice; npr. evrocentričan, evrokomunizam, Evroazija, evrovizijski,...

foto-

piše se sastavljeno i bez crtice; npr. fotokopirati, fotoaparat, fotomontaža,... ; prednost crtici se daje samo u slobodnim i slučajnim vezama; npr. foto-izložba, foto-atelje,...

gde, kuda, kamo

ukoliko se rečenicom označava cilj kretanja umesto reči „gde“, „negde“, „igde“, „nigde“ treba da se upotrebe reči „kuda“, „nekuda“, „ikuda“, „nikuda“, odnosno „kamo“, „nekamo“, „ikamo“, „nikamo“; npr. umesto „Gde ćeš?“, treba da stoji „Kuda ćeš?“

genitiv množine

ako se osnova imenica na -a završava sa dva ili tri suglasnika, u gen. mn. one mogu između njih da umetnu nepostojano a, npr. primedaba, maraka, svetiljaka ili da dobiju genitivni završetak -i, npr. lampi, molbi, borbi. Prvom načinu se daje prednost.

genitivni znak (^)

stavlja se na poslednji samoglasnik reči kako bi se razlikovao genitiv množine od oblika u genitivu jednine; npr. Imam dva punjačâ za mobini telefon; isto značenje ima i gornja vodoravna crta (¯); npr. punjačā, prijateljā, rečī,... ; ukoliko je jasno da je posredi množina, ovi znakovi su suvišni.

geografska imena

u imenicama naselja, država, zemalja i kontinenata, sve reči osim veznika i predloga se pišu velikim početnim slovom: Vrnjačka Banja, Bosna i Hercegovina, Petrovac na Mlavi. U ostalim geografskim nazivima samo prva reč ima veliko slovo (Jadransko more, Tihi okean, Balkansko poluostrvo) osim u slučaju da je i neka druga reč vlastito ime (Velika Morava).

godine i decenije

godine počinju nulom i završavaju se devetkom; npr. tridesete godine XX veka su trajale od 1930. do 1939. godine, osamdesete godine XX veka su trajale od 1980. do 1989. godine; sa druge strane, decenije počinju jedinicom i završavaju se nulom; npr. osma decenija XX veka je trajala od 1971. do 1980. godine, druga decenija XX veka je trajala od 1911. do 1920. godine.

goreimenovani

ovaj izraz je ispravan; međutim, u nekim slučajevima se piše razdvojeno; npr. već gore imenovani.

gospođa

skraćenica je „gđa“, a „gđica“ od gospođica.

gospodin

skraćenica je „g“.

hemijska jedinjenja

složeni pojmovi čiji je prvi deo nepromenjen pišu se sa crticom; npr. natrijum-hlorid, ugljen-monoksid; međutim, složenice čiji se prvi deo završava na slovo „o“, pišu se bez crtice; npr. hlorovodonik, sumporovodonik.

i to

ovaj izraz sme da se upotrebi samo posle rečenice koja je završena i sa kojom je naredna rečenica iole povezana; npr. pogrešno je reći „Zakup prostorije se plaća na sledeći način, i to... “, a ispravno je „Zakup prostorije se plaća po kvadraturi iste, i to... “

i-mejl

označava elektronsku poštu; u označavanju adresa i na posetnicama može da stoji i izvorni engleski naziv „e-mail“.

iako

označava isto što i reči „mada“, „premda“ i piše se sastavljeno; npr. Poslaću ti poruku, iako sam to već jednom uradio. ; u suprotnom piše se razdvojeno; npr. Ukoliko možeš, i ako znaš, reci mi šta da uradim.

ime i prezime

lično ime uvek dolazi pre prezimena; npr. Petar Perić, Miloje Perović,... ; strana muška lična imena ispred prezimena ne treba ostavljati nepromenjena; npr. s Majklom Džordanom, albumi Iva Montana, kod Martina Šulca,...

imena naroda

ova imena, kao i imena državljana, stanovnika mesta i pokrajina pišu se velikim početnim slovom; npr. Arapin, Grk, Beogađanin, Užičanin, Novosađanin, Bavarac, Provansavac,... ; kod imena koja se mogu shvatiti i kao oznake rasa postupak nije ujednačen; npr. Indijanac, Azijat,... , a malim slovom se pišu reči belac i crnac.

imenice muškog roda na –a

ove imenice u jednini dobijaju atribut u muškom rodu; npr. dobar sudija, veliki vojvoda, nepogrešivi vođa,... ; rei koje po smislu nisu izričito vezane za muškarca mogu imati i atribut u ženskom rodu; npr. On je velika pijanica, Petar je dobra mušterija,... ; u množini ove imenice prelaze u ženski rod; npr. te sluge, sve sudije,...

inženjer

ovo je ispravan oblik, za razliku od reči „inžinjer“; skraćenica je „inž.“, a ne „ing.“

indicija

predstavlja znak na osnovu kog se izvodi neki zaključak; „indikacija“ predstavlja uputstvo ili ukazivanje, dok u medicini označava simptom gde je potrebno upotrebiti odgovarajući lek.

inicijativa

ovaj pojam se koristi uz predlog „za“, a ne uz predlog „o“; npr. inicijativa za nešto.

instrumental

imenica muškog roda ima nastavak -em ukoliko se imenica završava na meki suglasnik: zmajem, konjem, nožem itd. Ali ako suglasniku posredno prethodi glas e, nastavak će glasiti -om; sprejom, hmeljom.

io

imenice koje se završavaju na „-io“ dobijaju slovo „j“ ispred padežnih nastavaka; npr. sa radija, na radiju; instrumental ima završetak „-iom“; npr. sa radiom.

ispočetka

označava isto što i reč „isprva“ i jedino tada se piše sastavljeno, a samoglasnik „z“ se prilagođava prvom slovu u reči na koju se nadovezuje.

istočna Evropa

kao pridev se piše sastavljeno i bez crtice.

istorijska imena

kada je reč o nazivima država iz prošlosti, pišu se velikim slovom samo prve reči; npr. Prusko carstvo, Dubrovačka republika,... ; takođe, isto se odnosi i na nezvanične nazive prošlih i sadašnjih zemalja, Zemlja izlazećeg sunca, Treći rajh, Zemlja gde sunce nikada ne zalazi,...

istorijski događaji

ovi pojmovi pišu se velikim početnim slovom prve reči kad god imaju oblike vlastitog imena; npr. Drugi svetski rat, Kolubarska bitka, Krfska deklaracija,...

između

u upotrebi s brojevima, veznik „i“ ne treba zamenjivati crtom; npr. pogrešno je reći „između 18–20 časova“, nego „između 18 i 20 časova“.

izviniti se

pogrešno je upotrebiti izraz „izvinuo sam se“ što zapravo ima isto značenje kao i reč „savio sam se“.

je

ovaj glagolski oblik je enklitika, što znači da čini akcenatsku celinu s prethodnom rečju i mora biti s njom u smisaonoj vezi; stoga „je“ ne sme doći posle pauze, posle bilo kakvog znaka interpunkcije ili posle umetnute rečenice, već ga u takvom položaju treba ga zameniti naglašenim oblikom „jest(e)“ ili izmeniti red reči; npr. pogrešno je reći „Jedan od glavnih problema kome treba posvetiti pažnju je nedostatak učešća javnosti u donošenju odluka.“, nego „Jedan od glavnih problema kome treba posvetiti pažnju jeste nedostatak učešća javnosti u donošenju odluka.“

jedan i drugi

ove dve reči zajedno se upotrebljavaju da označe uzajamnost; iste se koriste u srednjem rodu, ukoliko se odnose na muškarca i na ženu; npr. Dečak i devojčica strepe jedno od drugog.

kinja

ova reč predstavlja nastavka za bića ženskog roda; kod imenica stranog porekla čuva se završno „t“; npr. studentkinja, socijalistkinja,...

koji

izrazi kao što su „kojeg(a)“, „kojem(u)“ imaju isto značenje i jednako su pravilni kao i izrazi „koga“, „kome“; ova reč u padežu akuzativu glasi „kojeg(a)/koga“ i sme da se koristi samo za živa bića; npr. čovek koga smo sreli,... ; ukoliko se zamenica odnosi na nešto neživo ili na imenice zbirnog značenja, kao što je reč „narod“, mora da se zadrži oblik „koji“; npr. predlog projekta koji ste podneli, skup koji imam čast da pozdravim,... ; odnosna zamenica, kao što je „koji“, „kojeg“, „kojem“ treba da stoji neposredno posle imenice na koju se odnosi.

kroz

prema gorenavedenom Rečniku, sasvim je ispravno korstiti ovu reč u vremenskom značenju, bilo da označava trajanje ili trenutak u budućnosti; npr. ispravno je reći „kroz godine“ ili „biće završeno kroz dva meseca“; pogrešno je upotrebljavati ovu reč za oznaku sredstva ili posredstva; npr. pogrešno je reći „Delovali su kroz svoje predstavnike“, nego „Delovali su preko svojih predstavnika,...

kući

ovu reč ne treba koristiti sa glagolima mirovanja; npr. pogrešno je „Nisam bio kući.“ i „Ostaću kući.“, koristi se „Nisam bio kod kuće i „Ostaću kod kuće“.

kvalitativan

ova reč se odnosi na kvalitet, dok reč „kvalitetan“ označava dobar kvalitet; reč „kvalitetan“ ne treba da se koristi uz imenice koje ne označavaju materijalni proizvod, npr. pogrešno je reći „kvalitetan zakon“, „kvalitetna osoba“,...

kvazi-

piše se sastavljeno i bez crtice; npr. kvaziumetnik, kvazirodoljub,...

li

ova rečca se piše odvojeno; npr. je li, da li, bi li, gde li,... ; međutim, ova rečca se piše sastavljeno i bez crtice kod određenih veznika; npr. negoli, kamoli,...

ljenje

ovaj nastavak se pravilno upotrebljava kod reči kao što su „odeljenje“, „oboljenje“, „deljenje“, „zapaljenje“,...; pogrešno je reći „odelenje“, „obolenje“,...

lokalna samouprava

ovaj izraz označava pravo građana da upravljaju javnim poslovima na lokalnom nivou; npr. Lokalna samouprava se ostvaruje u opštini, gradu i Gradu Beogradu. ; izraz „jedinica lokalne samouprave“ označava opštinu ili grad; npr. Jedinice lokalne samouprave u Zlatiborskom okrugu, poput Opštine Prijepolje, Opštine Kosjerić ili Grada Užica su ostvarile dobru praksu na tom polju.

Majkrosoft

izgovara se ovako, kao i u engleskom jeziku, jer je u pitanju vlastito ime.

makro-

piše se sastavljeno i bez crtice; makroekonomija, makrobiotika,...

mala slova

prema gorenavedenom Rečniku, upotreba malih slova prilikom pisanja naslova je opravdana ukoliko se naslov koristi za likovnu obradu teksta; takođe, u istom slučaju opravdano je i pisanje naslova velikim slovima.

marke

ukoliko se nazivom marke označava predmet onda se isti piše pod navodnicima sa malim početnim slovom; npr. „zastava 101“, „pežo 206“, „soni ekspiria“, „marlboro“, „kalašnjikov“,... ; ukoliko se nazivom označava sama fabrika, isti se piše pod navodnicima sa velikim početnim slovom; npr. direktor „Slobode“ iz Čačka, Fabrika „Dženeral Motors“ je kupila akcije „Folksvagena“,...

međuvladin

prema gorenavedenom Rečniku ova reč predstavlja loše skovan izraz, kao i izrazi, poput „provladin“, „nevladin“, „provladin“; gde god je moguće treba da se koristi izraz, kao što je „između vlada“.

mesec

ukoliko ova reč označava vremenski period u godini, onda u množini ovaj izraz glasi „meseci“; sa druge strane, ukoliko ova reč označava nebesko telo, izraz glasi „meseca“.

mikro-

piše se sastavljeno i bez crtice; npr. mikroekonomija¸ mikroprocesor, mikrometar,...

na

prema gorenavedenom Rečniku, nepravilno je reći „na upravnom odboru“ i „na skupštini“, već je ispravno reći „na sastanku upravnog odbora“ i „na sednici skupštine“.

naslovi

kada je reč o naslovima listova i časopisa, knjiga, književnih dela, članaka, dokumenata i ugovora, prva reč istih se piše velikim početnim slovom, dok se ostale reči pišu velikim slovom samo, ako su u pitanju vlastita imena; npr. Večernje novosti, Ustav Republike Srbije, Na Drini ćuprija, Rimski ugovor,... ; prva reč naslova stranih listova i časopisa se, takođe, piše velikim početnim slovom, osim ako se naslov ne prenosi izvorno, s tim što se određeni član na početku ne prenosi; npr. pogrešno je reći „novinar Le Monda“, koristi se „novinar „Monda“.

navodnici

ukoliko je rečenica pod navodnicima potpuno završena, onda tačka, uzvičnik i upitnik mogu da se pišu unutar navodnika; npr. A on ga upita: Koliko novaca dajete?“, U pismu je stajalo: Vaš predlog projekta je odobren.“; Međutim, navodnik će doći pre drugog znaka, ako se citira samo deo rečenice; npr. Čuvajte se njihove „bratske pomoći“!; navodnicima se obeležavaju i šaljivi, ironični i žargonski izrazi.

ne

ova reč se uvek piše odvojeno od glagola u ličnom obliku; npr. ne znam, ne dam, ne bih; međutim, u spojevima reči kao što su „neću“, „nemam“ i „nemoj“; takođe, ova reč se piše odvojeno i od priloga na „ći“; npr. ne znajući, ne videći,... ; kada je reč o trpnom pridevu, ova reč se piše sastavljeno; npr. neočekivan, nezavršen, nepoznat,... ; ova reč se piše odvojeno kod poređenja; npr. ne na određeno vreme, nego zauvek,...

nešenel

ovo je tačan izgovor engleske reči „National“, a ne „nejšenel“; npr. „Nešenel džiografi“.

negacije

ukoliko posle glagola ili izraza negativnog značenja, kao što su reči „sprečiti“, „onemogućiti“, „zabraniti“ ili „bez straha“, „bez opasnosti“, dolazi zavisna rečenica, suvišno je stavljati negaciju i uz glagol te rečenice; npr. Poslali smo predlog, bez straha da će se usvojiti...

neizvestan

ova reč se po rodovima u jednini menja na sledeći način: „neizvesna“, „neizvesno“.

neostvariv

osim ove reči, pravilno je da se upotrebi i reč „neostvarljiv“.

nepostojano „a“

ova glasovna promena umeće se u jedan deo reči stranog porekla da bi se razbila suglasnička grupa na kraju; npr. artikal; međutim, ova glasovna promena je neobavezna u rečima na koje se završavaju na „kt“, „rt“, „nt“; npr. subjekat ili subjekt, projekat ili projekt, koverat ili kovert, momenat ili moment,...

nepristrastan

prema gorenavedenom Rečniku, pravilnije je koristiti ovu reč, nego reči „nepristrasan“ i „nepristran“.

neprofitni

ova reč označava nešto što za svoj cilj nema zaradu, poput „neprofitne organizacije“ i treba je razlikovati od reči neprofitabilan koja označava nešto što se ne isplati.

nepromenljiv

pored ove reči, pravilno je reći i „nepromenjiv“.

nezavisan

ovo je tačan oblik trpnog glagolskog prideva za muški rod od glagola „ne zavisiti“; u ženskom rodu oblik je „nezavisna“.

ni-

u zamenicama „niko“, „nikoji“, „ničiji“, „ništa“, „nikakav“, „nijedan“ i „iko“, „ikoji“, „ičiji“, „išta“, „ikakav“, „ijedan“ predlog se stavlja između veznika „ni“ ili „i“ i promenljivog dela i piše se razdvojeno; npr. ni sa kim, ni po koju cenu, ako i od koga,... ; izuzetak su reči „izašta“ i „nizašta“ koje se pišu sastavljeno i bez crtice.

nijedan

kod ove zamenice predlog se stavlja između veznika „ni“ i promenljivog dela; npr. ni sa jednim; izuzetak su primeri poput „ni jedan jedini“ i „ni jedan ni drugi“.

nisko-

piše se sastavljeno i bez crtice; npr. niskogradnja, niskokaloričan,...

Njegovo veličanstvo

piše se velikim početnim slovom, dok se skraćenice za ovaj i za druge slične izraze, poput „Njegova svetost“, „Njeno kraljevsko veličanstvo“ pišu malim slovima; npr. nj. s. , nj. k. v. ,...

novo-

piše se sastavljeno i bez crtice kada su u pitanju glagolski prilozi; npr. novoizabran, novoosnovan,...

o (imena i imenice)

kada su u pitanju engleska imena, završetak „aw“ se izgovara „o“, a ne „ou“; npr. Jack Straw: Džek Stro, Evelyn Fanshaw: Evelin Fenšo,...

o (predlog)

prema gorenavedenom Rečniku ovaj predlog se danas često pogrešno upotrebljava umesto predloga „za“, „prema“ ili „sa“; npr. pogrešno je „zahtev o ukidanju doprinosa“, a ispravno je „zahtev za ukidanjem doprinosa“, pogrešno je „Gost je upoznat o stanju u opštini.“, a ispravno je „Gost je upoznat sa stanjem u opštini“.

oba

izraz „oboje“ se koristi za muškarca i ženu, za dvoje dece, kao i u opštem značenju „i jedno i drugo“; izraz „obojica“ se upotrebljava samo za dva muškarca.

obzirom

ovaj izraz se pogrešno upotrebljava, ukoliko se upotrebljava bez predloga „s“ i „bez“; npr. pogrešno je „obzirom da“, a ispravno je „s obzirom“.

od – do

ukoliko ispred dva broja od kojih jedan označava najnižu, a drugi najvišu vrednost stoji predlog „od“, između ta dva broja mora stojati predlog „do“, a ne crta; npr. Živeo je od 1892. do 1975. godine.

odnosno

ova reč označava izbor između dve ili više mogućnosti; npr. Predlog projekta možete podneti na engleskom, odnosno srpskom jeziku. ; ova reč se pogrešno upotrebljava kada ista stvar pokušava da se objasni drugim rečima; npr. pogrešno je reći „Primio ih je gospodin Šulc, odnosno predsednik Evropskog parlamenta.“, nego „Primio ih je gospodin Šulc, to jest, predsednik Evropskog parlamenta.“

odranije

piše se sastavljeno, npr. Ovaj slučaj odranije je poznat vlastima.

odskora

piše se sastavljeno; npr. Poznajem te odskora.

oko

ova reč se kao predlog može upotrebiti i figurativno; npr. nesporazum oko nečega; međutim, s tom upotrebom se često preteruje, tako da se koristi „problemi oko snabdevanja“, „nagađanja oko njegove ostavke“, dok je bolje da se koristi „problemi sa snabdevanjem“, „nagađanja o njegovoj ostavci“.

optimalan

ova reč označava nešto ili nekoga ko je najpogodniji, koji najbolje odgovara, te ovaj pridev ne treba da se upotrebljava u komparativu i superlativu; npr. pogrešno je reći optimalniji, najoptimalniji.

osećaj

ovaj izraz se uglavnom upotrebljava u fiziološkom smislu; npr. osećaj gladi, osećaj toplote, osećaj dodira... ; izraz „osećanje“ se upotrebljava u smislu duševnog doživljaja; npr. osećanje tuge, nežna osećanja,...

ov, ev, ljev

ovi sufiksi služe za građenje prisvojnih prideva; imenice sa završetkom „r“ mogu dobiti nastavke „-ov“ ili „-ev“; npr. lekarov, lekarev,... ; imenice stranog porekla i one koje se završavaju na „-er“ imaju samo nastavak „-ov“; npr. direktorov, doktorov,... ; kod reči „car“ pridev je samo „carev“; nastavak „-ljev“ dobijaju imena sa završetkom „-v“; npr. Kirovljev, Jakovljev,... ; za lična imena dopušta se i nastavak „-ov“; npr. Tomislavov,...

ovaj i taj

zamenice „ovaj“, „ova“ i „ovo“ označavaju bliskost govornom licu; npr. ovo dete, ovaj projekat; zamenice „taj“, „ta“ i „to“ označavaju bliskost sagovorniku, odnosno izvesnu udaljenost od govornog lica (manju nego zamenice „onaj“, „ona“, „ono“); sve je češća upotreba zamenice „ovaj“ umesto zamenice „taj“; npr. pogrešno je reći „Iz Brisela nam javljaju da će se zvaničnici ponovo sastati u ovom gradu“, već treba reći „Iz Brisela nam javljaju da će se zvaničnici ponovo sastati u tom gradu“; kada se zamenica odnosi na sadržaj prethodnih rečenica, treba upotrebiti zamenice „taj“, „ta“ i „to“; npr.  „Društveni proizvod je porastao za 3, a nacionalni dohodak za 4,6 odsto. Iz ovih podataka zaključujemo...“, treba reći „Iz tih podataka zaključujemo...“ .

ovi, evi

ovaj nastavak dodaje se prvenstveno jednosložnim imenicama; npr. brodovi, krajevi,... ; ovaj nastavak se, takođe, dodaje dvosložnim ili trosložnim imenicama koje gubitkom nepostojanog „a“ svode osnovu na jedan slog; npr. vetar – vetrovi, češalj – češljevi, orao – orlovi,...

po

ovaj predlog se piše odvojeno ukoliko označava jedinice u nekom skupu; npr. Svakome od nas zadao je po kakav zadatak, Po koji put već dolaziš?,...  ; u značenju neodređenosti ova reč se piše sastavljeno; npr. tek se poneki slušalac javi, pokoji put, poneki put,... ; prilozi kao što su „ponegde“, „pogdekad“, „pokatkad“, „pomalo“, „poviše“ i „podosta“ pišu se sastavljeno.

po

ovaj predlog ispred zamenica piše se odvojeno kad označava jedinice u nekom skupu, npr. „Svakome od zaposlenih zadao je po kakav zadatak“; u značenju neodređenosti piše se sastavljeno; npr. Tek je poneki član udruženja ostao, Ponešto smo iskoristili,... ; prilozi kao što su „ponegde“, „pogdekad“, „pokatkad“, „pomalo“, „poviše“, „podosta“ pišu se sastavljeno.

po podne

ovaj izraz se piše razdvojeno ukoliko je u pitanju odredba; npr. nedeljom po podne, u šest sati po podne; ovaj izraz se piše sastavljeno ukoliko je u pitanju imenica; npr. nedeljno popodne, celo popodne, svakog popodneva,...

po podne

ovaj izraz se piše razdvojeno, ukoliko je u pitanju odredba; npr. nedeljom po podne, u šest sati po podne; ovaj izraz se piše sastavljeno ukoliko označava imenicu; npr. nedeljno popodne, celo popodne, svakog popodneva,...

pošto

ova reč može biti vremenski veznik; npr. Pošto smo to završili, mogli smo da nastavimo sa pregovorima.; takođe, ova reč može biti i uzročni veznik; npr. Pošto nema primedaba, predlog se usvaja. ; kada je nejasno da li je značenje vremensko ili uzročno, tada se za uzročno značenje može upotrebiti izraz „budući da“, a za vremensko izraz „nakon što“.

pod

ovaj prefiks ostaje nepromenjen ispred slova „s“ i „š“; npr. podsetiti, podšivati, podsećati,... ; inače ispred bezvučnog suglasnika prefiks „pod“ prelazi u prefiks „pot“; npr. potkradati, potpukovnik, potceniti, potčiniti,... ; ceo prefiks se čuva u rečima kao što su „poddijaleakt“, „podđakon“, kao i u rečima koja počinju na „podt“.

pod-

ovaj prefiks ostaje neporemenjen ispred slova „s“ i „š“; npr. podsistem, podsektor,... inače ispred bezvučnog suglasnika ovaj prefiks prelazi u „pot-“; npr. potkradati, potpredsednik, potceniti, potčiniti,... ; u reči „poddijalekat“ i u rečima koje počinju sa „podt-“, ovaj sufiks ostaje isti.

podnosilac

ovo je jednina reči, dok množina glasi „podnosioci“.

pods-

ovu reč je ispravno pisati kao prefiks na ovakav način, a ne kao reč „pots“; npr. podsticaj, podstrek, podsistem,...

pods-

npr. podsticaj, podsetiti, podsistem, podstrek,... ; pogrešno je napisati „pots-“.

podvući i podvlačiti

ovi glagoli mogu imati i preneseno značenje, analogno glagolima „istaći“, „isticati“, „naglasiti“, „naglašavati“; rečenice kao što su „Podvukao je značaj ovog projekta“ su pravilne.

politikolog

ostale reči izveden iz ove glase „politikologija“ i „politikološki“; takođe, pravilno je reći „politolog“, „politologija“ i „politološki“.

polu-

piše se sastavljeno i bez crtice; npr. polubrat, polugodište, poluzvaničan,... ; ovaj prefiks se s crticom piše, samo ako druga reč počinje velikim slovom; npr. polu-Francuz,...

posle, pre

često se, pod uticajem bukvalnih prevoda sa engleskog i francuskog jezika, ove reči pogrešno koriste; npr. pogrešno je „deset godina posle“, „Kuvajt, šest meseci posle“ i „dan pre“, već je potrebno reći „deset godina posle toga“, „šest meseci kasnije“ i „dan ranije“.

postdiplomski

od ove reči se izvodi i reč „postdiplomac“, a takođe je pravino i da se koristi reč „poslediplomski“.

pravo

ova reč se ispravno koristi u izrazima „biti u pravu“, „ne biti u pravu“; prema gorenavedenom Rečniku, bolje je koristiti ove izraze, nego izraze kao što su „imati pravo“, „nemati pravo“ koji su nastali po ugledu na nemački i francuski jezik, ali to ne treba mešati sa izrazima, kao što su „imati pravo na (nešto)“, „imati pravo da (se nešto učini)“.

praznici

nazivi praznika imaju veliko početno slovo samo u prvoj reči, kao i u rečima koje su i same vlastita imena; npr. Dvadeset deveti novembar, Dan svetog Patrika, Nova godina, Božić, Dan pobede,...

pre podne

piše se odvojeno; međutim, ukoliko je u pitanju imenica, onda se piše sastavljeno; prepodne, prepodneva,...

pred-

ovaj prefiks ostaje neizmenjen ispred slova „s“ i „š“, kao i u rečima „predtakmičenje“ ili „preddržavni“; ispred bezvučnih suglasnika ovaj prefiks prelazi u „pret-“; npr. pretkonferencija, pretposlednji, pretkongresni, pretprošli, prethodni,...

predlozi

treba izbegavati rogobatne spojeve kod uzastopnih predloga kao što je na primer „u o tome već objavljenoj publikaciji“, „tim je sačinjen od po uveravanju predsednika vrhunskih stručnjaka“, već treba „u publikaciji koja je o tome već objavljena“, „tim je, po uveravanju predsednika, sačinjen od vrhunskih stručnjaka“.

predlozi sa dva različita padeža

treba izbegavati izraze kao što su „prevoz sa“ i „na stanicu“, „letovi iz i za Beograd“, „problemi u i oko Ministarstva“, jer upotrebljeni padež odgovara samo drugom, ali ne i prvom od dva predloga; u ovakvim slučajevima imenica se mora ponoviti; npr.  sa stanice i na stanicu, iz Beograda i za Beograd,...

preds-

npr. predsednik, predstava, predsedevati,... ; pogrešno je napisati „prets-“.

predsedavati

ova reč se upotrebljava uz reči u dativu; npr. predsedavati sastanku, predsedavati sednici...; pogrešno je reći „predsedavati sastankom“ ili „predsedavati sednicom“.

preko

dozvoljena je zamena reči „preko“ u količinskom značenju sa izrazom „više od“.

prema

ova reč se neki put upotrebljava suvišno, poput „plaćanje prema inostranstvu“, „podrška prema lokalnoj zajednici“, „podrška prema Evropi“ ili se upotrebljava pogrešno umesto drugog predloga u primerima kao što su „napadi prema našim položajima“, umesto „napadi na naše položaje“.

pretp-

npr. „pretplata“, „pretposlednji“, „pretposlednji“, „pretprošli“,... ; pogrešno je koristiti „predp-“.

prevashodan

ranije je reč „prevashodno“ imalo značenje kao i reči „izvrstan“, „odličan“; suvišno je koristiti ovu reč kao zamenu za reč „prvenstven(-no)“ ili „pretežan(-no)“.

prevoditeljka

ovo je ispravan izraz ovog zanimanja u ženskom rodu.

pripejd, postpejd

piše se sastavljeno i bez crtice; pogrešno je napisati „pri-pejd“, „post-pejd“ kao i reči „pripeid“, „postpeid“.

pristrastan

prema gorenavedenom Rečniku, bolje je koristiti ovu reč nego reči „pristrasan“ i „pristran“.

prisutan

prema gorenavedenom Rečniku, neopravdana je preterana upotreba izraza „prisutan je“ u značenju „ima“, „postoji“; umesto „Prisutne su težnje ka modernizaciji“ mnogo je bolje „Javljaju se težnje“ ili „Teži se“; takođe, nije dobro porediti ovaj pridev niti ga upotrebljavati u spoju s rečima suprotnog značenja, kao što je „prisutna je nestašica“ ili „prisutan je nedostatak“.

prisvojni pridevi

prisvojni pridevi koji se završavaju na „-ov“, „-ev“ i „-in“ grade se prvenstveno od imenica koje označavaju ljudska bića, životinje, biljke i nebeska tela; ređe i ne uvek dopušteno je građenje ovih oblika od naziva organizacija, ustanova, listova; npr. Uneskov, vladin, Akademijin,...

promocija

osnovno značenje ove reči na latinskom jeziku je „unapređenje“, ali se danas upotrebljava i u smislu reklame ili reklamne kampanje kako je to i na engleskom jeziku, kao i za prvo javno prikazivanje nečega; npr. promocija knjige, promocija stranke,...

pseudo-

ova reč se piše sastavljeno i bez crtice; npr. pseudokritika, pseudomislilac, pseudoumetnički,...

put

reč „put“ uz osnovne brojeve piše se sastavljeno; npr. jedanput, dvaput, triput, stoput,... ; međutim koristi se i „dva puta“, „tri puta“, „sto puta“,... ; kada su u pitanju redni brojevi i pridevi i zamenica se odvaja; npr. prvi put, drugi put, treći put, neki put, koji put, svaki put,... ; izuzeci su reči „nijedanput“ i „jedanput“ koje se pišu sastavljeno.

racionalizovati (-lizirati, -lisati)

ova reč znači učiniti racionalnim; ovu reč treba razlikovati od „racionirati (-nisati)“ koja znači „ograničiti (ishranu, snabdevanje)“; npr. Moramo racionirati nepotrebne troškove kako bismo racionalizovali potrošnju,...

radi se o (nečemu)

prema gorenavedenom Rečniku, ovaj izraz, mada zabranjivan, redovno se sreće i kod najboljih pisaca; moguće ga zameniti sa „reč je o (nečemu)“, „posredi je (nešto)“ ili „u pitanju je (nešto)“.

radio-

ova reč se najčešće piše s crticom; npr. radio-stanica, radio-emisija; prema gorenavedenom Rečniku, u spojevima kao što su „radio program“, „radio drama“ ili „radio oglasi“, prednost se daje odvojenom pisanju; ova reč se piše sastavljeno i bez crtice jedino kada se odnosi na zračenje; npr. radioaktivan, radioizotop, radioterapija,...

radio-televizija

ovaj izraz se piše velikim početnim slovom ukoliko se odnosi na određenu organizaciju; npr. Radio-televizija Srbije,...

raspolaganje

ovu reč treba razlikovati od reči „raspoloženje“ kod izraza kao što su „staviti“, „dati na raspolaganje“, „biti nekome na raspolaganju“, „imati na raspolaganju“.

razdvajanje reči na kraju reda

pri prekidanja reči crticom nije poželjno da u prethodnom redu ostane samo jedno slovo, kao na primer „u-potreba“, a još manje da se samo jedno slovo prenosi u sledeći red, kao na primer „studi-o“; crtica treba da se nađe na granici sloga, što znači da preneseni deo uvek treba da počinje suglasnikom, osim ako se i ispred crtice nalazi samoglasnik; npr. osigu- ra- nje, a nikako osig- uranje ili osigur- anje, petna- estak, radi- onica; suglasnički skupovi mogu da se razdvajaju na više načina, ali pri tom ipak treba paziti da preneseni deo ne počinje skupom teškim za izgovor; npr. dru- štven, druš- tven, društ- ven, pam- će- nje, a ne pa- mćenje, zdrav- stveni, a ne zdra- vstveni, rekor- deri, a ne reko- rderi,... ; u složenicama gde se jasno osećaju sastavni delovi, granica između njih važnija je od granice sloga, pa će se tako i deliti; npr. pred- uslov, super- aktivan, a ne pre- dus- lov, supe- raktivan.

region

ova reč se piše malim slovom ukoliko se ne nalazi na početku zvaničnog naziva oblasti; npr. Niški region, Južnomoravski region,...

Republika

ova reč se piše velikim slovom kad se koristi umesto punog naziva države; npr. organi vlasti u Republici Slovačkoj, Dan Republike, zvaničnici Republike Kongo, Trg Republike,...

revolucija

ukoliko se ova reč koristi kao naziv za tačno određene događaje, ista se piše velikim slovom prve reči; npr. Francuska revolucija, Oktobarska revolucija, ali kada su izrazi opisnog karaktera, ista se piše malim početnim slovom, npr. srpska revolucija, egipatska revolucija,...

s obzirom na (nešto)

pogrešno je reći „obzirom na (nešto)“.

sa

osnovni oblik ovog preloga je „s“ i piše se bez apostrofa; oblik „sa“ u starijem jeziku je upotrebljavan samo ispred suglasnika koji otežavaju izgovor reči „s“; npr. sa pticom, sa kćerima,... ; danas se korišćenje oblika „sa“ znatno proširilo, ali gorenavedeni Rečnik preporučuje „s“ gde god je to moguće; npr. s prijateljem, s decom, s gostima, s interesom,... ; predlog „s(a)“ ne upotrebljava se uz instrumental kad ovaj označava sredstvo, oruđe ili predmet radnje; npr. Ume da rukuje kompjuterom, Trgujete tuđom imovinom, Ponosili su se mnome,... ; među najčešćim glagolima u kojima je objekat imenica u instrumentalu bez predloga jesu „opremiti“, „naoružavati“, „ovladati“, „služiti se“, „raspolagati“, „baviti se“, „ponositi se“, „ispuniti“, „pokriti“, „propratiti“; uz glagole kretanja kao što su „voziti (se)“, „putovati“, „doći“, „otići“ kad imenica označava prevozno sredstvo takođe se ne koristi predlog; npr. Putujem vozom,... ; instrumental bez predloga traže i pridevi kao što su „zadovoljan“ i „nezadovoljan“.

sa i bez

ove dve reči nije pravilno koristiti spojeno, jer zahtevaju različite padeže; npr. umesto „sa i bez doplate“, „sa ili bez prevodioca“ treba „s doplatom i bez nje“, „s prevodiocem ili bez njega“.

sažeti samoglasnici

oblici iz svakodnevnog govora, kao reč „ko“ (od reči „kao“), prema pravopisu pišu se bez apostrofa, ali sa znakom dužine (^); npr. kô,...

sam, -a, -o

da bi se ova reč razlikovala od oblika glagola „jesam“ i od priloga „sȁmo“, ista se označava akcentima; npr. i sȃm sam pohađao tu radionicu, situacija se sáma razrešila,...

samo-

piše se sastavljeno i bez crtice u složenicama; npr. samofinansiranje, samoopredeljenje,...

se

ova zamenica se upotrebljava za građenje povratnih glagola; npr. radujem se, raduješ se, češljam se,... ; takođe, ova reč se koristi i za bezličnu konstrukciju; npr. priča se, to se zna,...

severno-

ova reč se uvek piše sastavljeno i bez crtice; npr. severnoamerički, severnokorejski,...

sintagma

ovaj pojam predstavlja grupu od dve ili više reči koje se nalaze u međusobnoj gramatičkoj vezi; ova reč se pogrešno upotrebljava umesto reči „izreka“, „geslo“, „uzrečica“,...

ski (čki, ški) i ni (an)

ovi nastavci upotrebljavaju se kao sufiksi opšteg značenja za izvođenje prideva od imenica; obično se u srpskom jeziku koristi nastavak „-ski“, a u hrvatskoj „-ni“; npr. autobuski – autobusni,... ; mada postoje reči gde se oba oblika koriste u Srbiji, sa istim značenjem; npr. obalski i obalni.

ski, cki, čki (u imenima)

od prezimena kao što su Stravinski, Pilsudski, Đalski ne može se praviti prisvojni pridev; npr. pogrešno je „Stravinskijeva muzika“, nego „muzika Stravinskog“; neslovenska prezimena kao što je englesko Mekloski (McCloskey), italinasko Frančeski (Franceschi) menjaju se kao imena koja se završavaju na „-i“; npr. ispravno je reći „Mekloskija“, „Mekloskiju“, a ne „Mekloskog“, „Mekloskom“.

skoncentrisati

prema gorenavedenom Rečniku, bolje je da se samo koriste reči, kao što su „koncentrisati“, odnosno „usredsrediti“, „sabrati“.

skoro

ova reč i izraz „gotovo podjednako“ su pravilni oblici; npr. skoro ceo dokument, gotovo ceo dokument, skoro sasvim nov, gotovo sasvim nov,...

skraćenice

skraćenice koje su načinjene od početnih slova pišu se velikim sloivima; npr. CEFTA, EU, SAD, UNICEF,... ; ukoliko je skraćenica promenjiva, padežni nastavci pišu se malim slovima i odvajaju crticom; npr. iz FOS-a, u SAD-u, na Generalnoj skupštini UN-a,... ; skraćenice koje se izgovaraju kao posebne reči mogu da se pišu i samo početnm velikim slovom; npr. Unicef, Unicefa, Jat, Jata,... ; na ovaj način pišu se i skraćenice koje sadrže više od jednog slova pojedine reči; npr. Tanjug (Telegrafska agencija nove Jugoslavije), Koreper (Committee of Permanent Representatives),...

složeni pridevi

spoj dvaju prideva piše se s crticom, ako svaki od njih zadržava prvobitnu vrednost i ako složenica označava ravnopravan odnos ili vezu; npr. srpsko-turski (rat), kulturno-umetničko (društvo),... ; ukoliko izražavaju jedinstven pojam pišu se sastavljeno bez crtice; npr. socijaldemokratski, narodnooslobodilački,...

složenice s brojem

ukoliko pridevi „godišnji“, „mesečni“, „dnevni“, „nedeljni“ ili imenice „godišnjica“, „godišnjak“ grade složenicu s brojem na prvom mestu, broj se može pisati cifrom i posle njega staviti crtica, a ne tačka; npr. 17-godišnji, 25-godišnjica, 40-godišnjak, 18-mesečni, 20-satni,... ; nepravilno je pisati „25-togodišnjica“ ili „18-tomesečni“ ; za pisanje slovima, prihvaćeno je sastavljeno pisanje; npr. dvadesetpetogodišnji, četrdesettrogodišnjak,...

snabdevenost

ova reč označava stanje i treba je razlikovati od „snabdevanja“ koji označava proces; pogrešno je reći „u proteklom periodu snabdevenost je bila redovna“, nego „u proteklom periodu snabdevanje je bilo redovno“.

Soros, Džordž

ovo je ispravan izgovor imena „George Soros“.

SPC

ova skraćenica označava Srpsku pravoslavnu crkvu; u padežu ova skraćenica ostaje neizmenjena, te je tako pogrešno reći „iz SPC-a“, „u SPC-u“,...

srednjo-

piše se sastavljeno i bez crtice; npr. srednjovekovni, srednjoškolski,... ; „srednje-“ se piše samo kad označava stepen ili količinu; npr. srednjeproduktivansrednjerazvijen,...

stav

uvek je „stav prema nečemu“, a ne „stav o nečemu“; ova imenica ne treba da se upotrebljava umesto imenice „mišljenje“.

stni

glas „t“ se čuva u pridevima stranih osnova; npr. protestni, kontrastni,... ; u domaćim pridevima ispada ispred „n“; npr. nepristrastan, nepristrasna, nepristrasno,...

stroži, najstroži

nepravilan je oblik „strožiji, najstrožiji“; umesto „najstrožije zabranjeno“ ispravno je reći „najstrože zabranjeno“.

su

ova reč je enklitika, kao i reč „je“, što znači da ne sme da se upotrebljava bez naslanjanja na prethodnu naglašenu reč; npr. pogrešno je „ovi koraci, ocenio je direktor, su najbolji pokazatelj...“, već treba „ovi koraci, ocenio je direktor, najbolji su pokazatelj...“

su- i sa-

ovo su ravnopravni prefiksi; npr. saradnja, suradnja,... ; prefiks „sa-“ je uobičajen u Srbiji, a „su-“ u Hrvatskoj; neke reči imaju samo samo oblik sa prefiksom „sa-“, a neke samo sa prefiksom „su-“; npr. sažaljevati, sugrađanin,...

sub-

ovaj sufiks ispred bezvučnog suglasnika prelazi u oblik „sup-“; npr. suptropski, supstandardni, supkultura,... ; u reči subpolaran izvorni izraz se čuva.

svaki

ova reč treba da se slaže s brojem koji joj sledi; npr. svaki sat i po, svaka tri meseca, svake dve nedelje,... ; oblik „svakih“ se upotrebljava tek od broja pet naviše; npr. svakih pet sati,... sviju korišćenje ove reči (genitiv množine reči „sav“), prema gorenavedenom Rečniku, danas je uglavnom zastarelo ili predstavlja lokalizam, naspram uobičajenije reči „svih“.

svoj

ova prisvojna zamenica se odnosi na subjekat rečenice; npr. pogrešno je reći „Predsednik se obratio njegovim saradnicima“, jer bi reč „njegovim“ označavala saradnike nekog drugog čoveka, već „Predsednik se obratio svojim saradnicima“.

tačka gledišta

prema gorenavedenom Rečniku bolje je reći samo „gledište“ ili „stanovište“.

tačka u skraćenicama

skraćene reči beleže se tačkom u oblicima kao reč „vidi“ (v.), „gospodin“ (g.), „broj“ (br.), „dinara“ (din.), godina („god.“), „i drugo“ (i dr.), i slično (i sl.); u nekim slučajevima dvočlani ili tročlani izraz piše se samo s jednom tačkom na kraju; npr. tj. (to jest), itd. (i tako dalje), npr. (na primer), tzv. (tako zvani),... ; tačka se ne piše u sledećim slučajevima: u skraćenicama metričkih jedinica, kao što su „m“, „km“, „kg“, u titulama „dr“ (doktor), „mr“ (magistar), „gđa“ (gospođa), „gđica“ (gospođica) i u skraćenicama od velikih početnih slova,mada i tu postoje izuzeci kao što je „M.P.“ (mesto pečata) ili „N.N.“.

tačka uz cifre

izvan stručnih tekstova praktičnije je odvajanje cifara tačkom; npr. „5.721“, „32.850.000“,... ; tačkom se ne razdvajaju četvorocifreni brojevi koji znače godine; npr. 2014. godine, 1988. godine,... ; tačkom posle arapske cifre označava se redni broj; npr. 40. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, 20. Prvenstvo sveta u fudbalu,... ; tačka se izostavlja, ako neposredno posle rednog broja dolazi još neki znak interpunkcije, kao što su zarez, crta ili zagrada; npr. rat za špansko nasleđe (1701-1714), otvorena su poglavlja 32, 23. i 24,... ; posle rimskih brojki ne stavlja se tačka.

tak

kod množina imenica koje se završavaju na „-tak“ i „-dak“ (s nepostojanim „a“) slovo „t“ se gubi ispred slova „c“; npr.  počeci, zadaci, izdaci, gubici,...

telefon

izrazna telefonu“ je sasvim ispravno koristiti i stoga, nema potrebe da se isti zamenjuje sa izrazima kao što su „pored telefona“ ili „kraj telefona“; npr. Ko je na telefonu? Ostanite na telefonu...

ti

ovu zamenicu moguće je pisati velikim početnim slovom „Ti“, „Tebe“, „Tebi“, „Tobom“ i „Tvoj“ kao izraz poštovanja, ali to spada u „lična odstupanja“ i ne reguliše se opštim pravilima.

ti, -ta

imenice muškog roda grčkog porekla kao što su „arhitekt“, „diplomat“, „demokrat“, „patriot“ mogu da se koriste i u uobičajenijim oblicima, kao što su „arhitekta“, „diplomata“, „demokrata“, „patriota“,...

titule

titule, kao i oznake zanimanja pišu se malim slovima; npr. prof. Simić, predsednik Mugabe, vladika Amfilohije,...

tolerantan

ova reč označava onog „koji toleriše“, „koji je trpeljiv“; pogrešna je upotreba ove reči u značenju „koji se može tolerisati“, već tada treba reći „prihvatljiv“, „podnošljiv“, „u granicama dozvoljenog“,...

transparentan

ova reč, zajedno sa prilogom „transparentno“ i imenicom „transparentnost“, upotrebljava se u smislu onoga što je dostupno očima javnosti; ovaj izraz nema pravu zamenu među domaćim rečima, ali gde god je moguće, bolje je zameniti ga sa izrazima, kao što su „javni“, „otvoren“, „neskriven“,...

trebati

ova reč upotrebljava se bezlično, ako je u spoju s glagolom; npr. ispravno je Svi treba da dođu, a ne Svi trebaju da dođu, ispravno je Trebalo je da pošaljete, a ne Trebali ste da pošaljete,... ; ukoliko nema drugog glagola, glagol „trebati“ se menja normalno kroz sva lica; npr. Ne trebaš mi, Trebala mi je njegova potvrda, Što su vam trebali formulari?,... ; prema gorenavedenom Rečniku, ovaj glagol je dopušteno koristiti i kao prelazan glagol; npr. Trebaćemo vas, Trebao sam novaca, Trebate li nešto?, mada je u tom slučaju bolje reći Trebaćete nam, Trebalo mi je novaca, Treba li vam nešto?,...

trpni pridev

ovaj oblik se gradi samo od prelaznih glagola, te su stoga pogrešni oblici, poput „neodgovorena pitanja“ ili „sukobljena mišljenja“; međutim, kod nekih neprelaznih glagola postoje trpni pridevi koji su definitivno ušli u upotrebu; npr. diplomiran, preuranjen, prenagljen,...

u pomoć

piše se razdvojeno; pogrešno je napisati „upomoć“.

ubuduće

piše se sastavljeno; pogrešno je napisati „u buduće“.

ujedno

piše se sastavljeno; pogrešno je napisati „u jedno“.

ukoliko

ova reč i reč „utoliko“ pišu se zajedno, osim kad reči „koliko“ i „toliko“ čuvaju svoje posebno značenje; npr. U koliko gradova si bio protekle nedelje? U toliko?!,...

ulice

kada su u pitanju nazivi ulica, trgova, gradskih četvrti, parkova, građevina i spomenika, samo se prva reč tog pojma piše velikim slovom; npr. Nemanjina ulica, Bulevar oslobođenja, Čairska česma, Stari grad,... ; ukoliko se u nazivu ovakvih pojmova nalazi vlastito ime, isto se piše velikim slovom; npr. Ulica Kralja Milana, Spomenik Svetozaru Miletiću,... ; ukoliko se u nazivu ovakvih pojmova prvo piše reč koja označava taj pojam (npr. „ulica“), ista bi trebala da se napiše velikim početnim slovom; npr. Ulica Laze Telečkog, Bulevar Kralja Aleksandra,...

umestan

ova reč se menja po rodu kao „umesna“, „umesno“.

unapređenje

ova reč označava prelazak u viši položaj i ne treba je mešati sa rečju „unapređivanjem“ koja podrazumeva dužu radnju; npr. Naše udruženje radi na unapređivanju ljudskih prava,...

univerzitet

ova reč se piše velikim slovom, ako se nalazi na početku pojma, ali malim slovom, ako se ne nalazi na početku pojma; npr. Univerzitet u Beogradu i Beogradski univerzitet; ukoliko ova reč predstavlja skraćeni naziv punog pojma, piše se velikim početnim slovom, npr. Rektor Univerziteta, Đura Đurić,...

upitnik (znak pitanja)

ovaj znak mora da se piše na kraju svake nezavisne upitne rečenice; kad je reč o nekim primerima, kao što su „Da li je do toga moralo doći. S malo više brige za ljude...“, „Čime se može objasniti ovako mali broj učesnika. Organizatori kažu...“ umesto upitnika treba staviti tačku.

upoznati

ovaj glagol se kao glagolski prilog budući upotrebljava u obliku „upoznajući“, dok je pogrešno reći „upoznavajući“; pogrešno je reći „Upoznali su ga o rezultatima“, nego „Upoznali su ga s rezultatima“; takođe, pogrešno je napisati „Upoznati smo da je bilo problema“, nego „Obavešteni smo da je bilo problema“.

ustanove

zvanični nazivi ustanova, preduzeća, organizacija, udruženja i političkih tela imaju veliko početno slovo samo u prvoj reči, kao i u onim rečima koje su i same imena; npr. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Kancelarija za evropske integracije, Kolo srpskih sestara, Srpska demokratska stranka, Fondacija Slavko Ćuruvija, Evropski parlament, Donji dom,... ; isto važi i za nazive skupova, kongresa, sajmova, izložbi, sportskih takmičenja i drugih povremenih manifestacija; npr. Treći međunarodni kongres o ruralnom turizmu, Festival nauke, Konferencija država-potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimi,... ; ukoliko je naziv ustanove kompleksan, tj. kad označava posebno telo u okviru neke šire organizacije, oba dela zadržavaju veliko slovo prve reči; npr. Savet Evropske unije, Izvršni odbor Evropske centralne banke, Generalna skupština Ujedinjenih nacija,... ; ukoliko se umesto punog naziva ustanove uzima samo jedna njegova imenica, ona se piše velikim slovom; države-članice Unije, sastanak Udruženja, odluka Saveta, dopisuje se s Akademijom,... ; ukoliko je imenica određena nekom zamenicom ili pridevom, ista se piše malim slovom; npr. naše udruženje, ovaj savet, pomenuta akademija, taj institut,... ; kod transkribovanih stranih naziva, velikim slovom piše se samo prva reč; npr. Stejt department, Forin ofis,...

vokativ

imenica u ovom padežu se odvaja zarezima; prema gorenavedenom Rečniku, imenice koje se završavaju na prednjonepčani suglasnik (ć, đ, č, dž, š, ž, lj, nj, j) u vokativu dobijaju nastavak „-u“; npr. Đuriću, Pavloviću, Milošu, Radošu,... ; kod imenica koje se završavaju na „-r“ javlja se i nastavak „-e“ i nastavak „-u“; npr. care, profesore, gospodaru, frizeru, pastire,... ; kada je reč o prezimenima koja se završavaju na „-ak“, „-ek“, „-ac“, „-ec“ gde je nemoguće napraviti vokativ na „-e“, imenica u vokativu ostaje ista kao i u nominativu; npr. Maček, Kolarac,... ; kada je reč o imenicama kao što su „mačak“, „patak“ gde je nemoguće napraviti vokativ koji se završava na „-e“, imenica u vokativu ostaje ista kao i u nominativu; kada je reč o stranim imenima i prezimenima koja se završavaju na „-k“, „-g“, „-h“ i „-c“, imenica u vokativu ostaje ista kao i u nominativu; npr. Mik, Oleg, Erih, Franc,... ; kada je reč o prezimenima koja se završavaju na „-ov“ i „-in“, imenica u vokativu ostaje ista kao i u nominativu; npr. druže, Hruščov, Lenjin, Čehov,... ; kada je reč o stranim imenima kao što su Salih, Refik, Abdulah, imenica u vokativu ostaje ista kao i u nominativu; muška i ženska lična imena koja se završavaju na „-a“, u najvećem broju slučajeva imaju vokativ isti kao i nominativ; npr. Marija, Ena, Nikola, Luka,... ; imena s dugouzlaznim akcentom, kao što su Mara, Ljilja, Boža, Žika u vokativu dobijaju završetak „-e“.

vremenom

prema gorenavedenom Rečniku, bolje je da ovaj oblik stoji sa predlogom „s“; npr. „s vremenom se sistem menjao“,...

za i protiv

prema gorenavedenom Rečniku, nije dobro da ove tri reči stoje ispred imenice; npr. pogrešno je reći „za i protiv integracija“, „za ili protiv stručnog obrazovanja“, nego „za integraciju i protiv nje“, „za stručno obrazovanje ili protiv njega“; ove tri reči ispravno je koristiti bez imenice; npr. Ima glasova za i protiv,...

zagovarati

ova reč se uvek koristi uz neki pojam, „zagovarati nešto“; npr. Zagovarati promenu zakona,...

zagrada

znak interpunkcije (;, :, !, ., ,) koji se odnosi na tekst u zagradi stavlja se i sam u zagradu; npr. Predsednik je izjavio da Vlada (zar samo ona?) nema jasnu strategiju. ; tačka kao znak interpunkcije se stavlja u zagradu samo, ako je i cela rečenica u njoj; uglaste zagrade ([]) upotrebljavaju se u naučnim i kritičkim tekstovima kad želimo u citirani tekst da ubacimo sopstvene napomene, dopune ili ispravke, a isto se predviđa i za slučaj zagrade u zagradi, ali takva upotreba nije mnogo rasprostranjena, pa gorenavedeni Rečnik savetuje da se umesto dva para zagrada koriste zarezi, crte, ili izmeniti sklop rečenice.

zahtev

pravilnije je da se ova reč koristi ukoliko je nastavak „za nečim“; npr. zahtev za restituciju, zahtev za legalizaciju,...

zahvaljujući

ovu reč ne treba upotrebljvati ukoliko je povezana sa negativnim pojavama.

zakoni

nazivi zakona i drugih pravnih akata pišu se s velikim početim slovom prve reči; npr. Zakon o udruženjima, Zakon o lokalnoj samoupravi,... ; otvoreno je piitanje na koji način treba da se pišu nazivi zakonskih predloga, koji počinju rečima „nacrt“, „prednacrt“, „predlog“,... ; u praksi se i tu najčešće piše veliko samo prva reč, poput „Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštiti prirode“, mada postoje i argumenti koji idu u prilog pisanju samo reči „zakon“ velikim početnim slovom, poput „predlog Zakona“, ali i argumenti koji idu u prilog pisanju obe reči velikim početnim slovom, poput „Predlog  Zakona“.

zamalo

ima isto značenje kao i reči „umalo“, „samo što ne“, „uskoro“,... ; u svim drugim slučajevima reči „za“ i „malo“ su razdvojene.

zapeta (zarez)

osnovno načelo je da se zapetom odvajaju rečenice ili delovi rečenica ako se njima iznosi nešto posebno ili naknadno dodato, a da se zapeta ne stavlja, ako su rečenice smislom tesno vezane za ostali deo teksta; npr. Bio je dan, kad su ljudi na poslu (danju su ljudi na poslu) i Bio je dan kada su ljudi na poslu (bio je radni dan); zapetom se odvaja imenica u vokativu; npr. Mirko, kada ćeš to da uradiš?, Dođi, Vladimire,... ; zapeta je, takođe, obavezna kad zavisna rečenica dolazi pre glavne; npr. Prilikom svog govora, izneo je jednu važnu činjenicu,...

zasad(a)

ukoliko označava privremenost, ova reč se piše sastavljeno; npr. „Zasada je sve u redu.“; ukoliko označava namenu, onda se piše razdvojeno; npr. „Nešto za sada, a nešto za kasnije.“

zavisan

označava neko ili nešto koje zavisi od nečega ili nekoga.

značajan

ova reč se pogrešno koristi umesto reči „znatan“; npr. pogrešno je „Potrošena su značajna sredstva... “, a ispravno je „Potrošena su znatna sredstva... “